О књизи: 2009 / "Мотор очајнички бруји, пропелер срцепарајуће звижди, кожа вибрира, нешто пуцкета, као да ће заковице да почну да излете ... Хеликоптер је очигледно преживео своју прву младост, и то прилично давно. Као и скоро сви механизми у земљи следећег службеног пута, седим на седишту инжењера лета, зурећи у црни, густи потиљак, са хоризонталним пругама исеченим на локални начин. Његов врат је такође моћан и црн, а његове снажне руке које љуљају волан су црне. Не од угљене прашине укоријењене у лицу рудника и не од прљавштине, већ од природе. Својом монолитном фигуром широких рамена и смиреношћу подсећа на статуу изливену од вулканске лаве. Два сата пилот није проговорио ниједну реч и једва се померио. Само повремено је, лагано окрећући главу, погледао са екрана ГПС навигатора на мапу, затим је дуго гледао кроз прозор и поново се враћао на мапу. Чинило се да је прозор за њега био информативнији од сателитске оријентације…»